Sequent plin - u detalje

[predator 0]

Sequent plinski sistemi su sve vishe zastupljeni u nadogradnji postojeceg benzinskog sistema napajanjem goriva a trenutno u svetu drugi po tehnoloskom napredovanju.Za razliku od klasicnih pl.sistema, koristi poseban ECU (kompjuter) koji radi u saglasnosti sa postojecim ECU od vozila na koje je ugradjen.Ta saglasnost se moze pravilnije reci, zavisnost, jer seq. ecu nema sposobnost samostalnog rada.Njegova uloga je da informacije koje ECU vozila salje na benz. dizne, prilagodi sistemu rada plinskih dizni, a tom prilikom dozvoli da ECU vozila i dalje "misli", da upravlja benz. diznama.Uvodjenjem kompjuterski upravljanim plinskim sistemom, omoguceno je blizu idealnog, prilagodjenje na razne vrste motora a tim i maksimalno iskoriscenje plina kao goriva radi izvlacenja max. snage i min. potrosnje.

Informacije koje koristi ECU plina su vreme otvaranja dizni, direktno zavisno od vremena koje ECU vozila salje na benz. dizne, informacija sa lambda sonde (bez remecenja postojeceg strujnog kola),i informacija broja obrtaja motora.Ovo su info. koje se direktno uzimaju sa elektricnog sistema vozila, a info. koje jos koristi a nisu u elektrosprezi sa vozilom su, temperatura vode, odlazni pritisak samog plina, stanje vakuma na usisnoj grani (putem svog MAP senzora) i elektro merenje nivoa plina u boci.

Osnovne komponente svakog sequenta su prikazane na slici, koje se mogu razlikovati po izgledu od modela do modela.Za primer je uzet ACgas sistem, Poljski uredjaj sa radnom oznakom STAG 300. Radi bolje preglednosti, sa slike je izbaceno ozicenje!

Isparivac za seq. ima ulogu da plin iz boce sa viskog pritiska spusti na radni, koji se krece oko 1.3bar, a moze se i fizicki vrsiti blaga korekcija.Najcesce je na samom ispar.montiran senzor temp. rashladne tecnosti koja cirkulise kroz njega i koja se salje u sam ECU radi upravljanja sistemom.

Sa isparivaca se plin odvodi do filtera plina, preko njega do senzora pritiska(i temperature plina),pa skroz do elektroventila, koji su sposobni da vrse brzo otvaranje/zatvaranje te se preko njih kroz dizne, gumenim crevom dovode do uvodnika koji su usrafljeni u samu usisnu granu, locirani sto blize glavi motora.Broj elek.ventila,dizni i uvodnika zavisi od broja cilindara motora.

Poseban MAP senzor ,meri pritisak plina i stanje vakuma na usisnoj grani motora.

ECU (kompjuter) sequenta upravlja radom elektrodizni direktno zavisno od vremena otvaranja benzinskih dizni, i pri tom emulira (lazira ECU vozila) sam rad benz.dizni. Vreme otvaranja plinskih dizni se blago koriguje citanjem info. sa lambda sonde i uporedjivanjem radnog pritiska plina.Softverskim programiranjem ECU-a mogu se odrediti skoro svi parametri rada sistema.Na slici dole, mogu se videti koji se sve parametri mogu korigovati i upload-ovati u sam ECU.Izdvojicu jedan deo za primer a to je uokvireno crvenim i zelenim.

U crvenom okviru su podaci(po redosledu), zadata temperatura vode u isparivacu posle koje se omogucava prelazak na plin i moze se najcesce menjati u velikim granicama (10 - 90 stepeni), zatim sledi segment u kojem definisemo minimalan broj obrtaja ispod kog nema prelaska na plin, zatim vreme koje mora proci po prvom startovanju motora, i vreme gasenja benz. a startovanja plinskih dizni.

U zelenom okviru se definisu podaci za vracanje na benzinski rad, a ono sto je nama interesantno je definisanje obrtaja pri kom sa plinskog prelazi na benz. rad i po vracanju na obrtaje manje od definisanih, ponovo se uspostavlja rad na plinu!Ova opcija se koristi da bi prilikom potrebe za max. snagom motora, pri vecim obrtajima, motor presao na benzinski rad omogucavajuci vecu snagu.Ova stavka je na slici oznacena sa "Max RPM".

Sa desne strane se mogu ocitavati sve relevantne vrednosti u real time modu,a ono sto je nama zanimljivo to je ocitavanje vremena otvaranja i benz. i plinskih ventila.

Ono sto najvise utice na snagu i iskoriscenje plina, se odredjuje u posebnom "prozoru" programa gde se isto tako i u real time ocitava sam rad dizni.Svima je poznat izraz " mapa ", te se tako i ponasa prikaz, a i po dve ose se vrsi podesavanje vremena otvaranja plinskih dizni u odnosu na broj obrtaja motora.Na slici je putem zelene i plave boje oznacena izcitana mapa rada dizni.Plavom bojom je oznacen rad na benzinu, a zelnom rad na plinu.Po narandjastoj liniji se zadaju tacke koje se pomeranjem po Y osi, menjaju parametri

vremena drzanja otvorenog stanja plinskih dizni. X osa predstavlja vreme rada benz. dizni u milisekundama, a Y osa sa kojim brojem je multiplicirano (povecano) vreme rada plinske dizne.Plinska dizna mora imati duze vreme otvorenosti od benz. dizne da bi se dobio ekvivalent ostvarene snage motora na benz. radu.

Sva ova stelovanja po mapi obavljaju se u real time modu i prilikom rada motora na plinu!To znaci da se korekcija moze vrsiti i u toku same voznje, sto se cak i preporucuje od strane proizvodjaca.

Osnovne funkcije seq. sistema:

Neprimetan prelazak sa jedne na drugu vrstu goriva, potpuno automatizovano i u rezimima najboljeg iskoriscenja sistema.

Na slici sa komponentama, prikazana je i zujalica koja kod ACgas sistema sluzi da zvucno signalizira prelazak sa plina na benzin i to samo u slucajevima pada radnog pritiska plina u sistemu ili ti "prazna" boca.

Jedini "interfejs" za vozaca je sam prekidac u kabini, preko koga upravlja radom celog sistema, a ima i funkciju ocitavanja nivoa plina u boci.Preko jedinog tastera na prekidacu odredju je se rad ili automatski ili samo na benzinu, a kod ACgas modela i direktno paljenje na plinu.

Prednost seq. sistema je u nepotrebnosti redovnog stelovanja rada, i ne zavisi ni od prljavog filtera vazduha, niti od varijacija u kvalitetu plina.Ono sto se mora postovati, to je redovna zamena plinskog filtera, jer se tako sprecava zapusenje elektrodizni.

Izuzetna prednost je mogucnost tunig-ovanja celokupnog sistema i to bez namenskih uredjaja,tj, dovoljno je imati laptop i interfejs koji se za male pare kupuje u prodavnicama plinske opreme!

Pored mogucnosti korigovanja same mape, moze i dizati radni pritisak, i zameniti elektrodizne.Elektrodizne se prave u dve varijante.Razlika je u njihovoj otpornosti ( 3 i 1 ohm), te su sa 1 ohm brze u svom radu!Na slici, komponenta oznacena kao dizne, mogu se razbusivati i na taj nacin stelovati max protok plina kroz elektroventile.Razbusivanje ima svoje granicne vrednosti, jer posle toga se neoseca povecanje snage, ali se oseti povecanje potrosnje.

Da zakljucim osvrt na tunig, velike se razlike postizu sa korigovanjem mape.Za svaki motor se mapa razlikuje, te je omogucena stavka u programiranju,da se po prvom pustanju sistema u rad, uredjaj moze sam namestiti,odnosno,uskladiti sa radom motora.Ta stavka se vidi u glavnom prozoru programa oznacena sa "AutoCalibration".Ovo nije samo da se preporucuje, nego je obavezna stavka prilikom pustanja sistema u rad, ali se odma po zavrsetku kalibracije moze preci na korigovanje mape.

Ova slika je samo jedan primer kako to izgleda po ugradnji u vozilo:

Da ponovim, ovo je sve objasnjeno u skladu sa ACgas modelom sequenta.Moja je predpostavka da su slicni i drugi sistemi,ali o njima nemam informacije niti sam radio sa njima!

Uzivajte u koriscenju! :ok:

by bane 66