O gorivu

[tesa 0]

Mozda nekom nesto od ovog bude korisno

KALORICNA VREDNOST

KaloriCna vrednost goriva je mera toplote koju jedinica mase goriva moze osloboditi u toku procesa sagorevanja i na anglosaksonskom govornom podrucju meri se u "British Thermal Units (B.T.U.) po funti). Kaloricna moc varira u zavisnosti od hemijskog sastava goriva, pri cemu je sadrzaj vodonika u gorivu najuticajniji na nju. Kaloricna moc srazmerna je gustini goriva, i veca je ukoliko gorivo ima vecu specificnu tezinu

ISPARLJIVOST

Isparljivost goriva je osobina da iz tecnog prelazi u gasoviti stanje. Sto je gorivo lakse isparljivo, to se bolje mesa sa vazduhom odnosno lakse obrazuje smesu neophodnu za sagorevanje.

Potpuna efikasnost sagorevanja u bilo kom toplotnom motoru postize se kada se gorivo u gasnom stanju mesa vazduhom i kada se dobija smesa koja je sastavljena od gasova.

VISOKA ISPARLJIVOST

Tecnosti kljucaju kada je pritisak isparavanja veci od atmosferskog pritiska koji deluje na povrsinu tecnosti. To znaci, kako se atmosferski pritisak smanjuje sa temperaturom, gorivo isparava na nizim temperaturama.

STABILNOST

Sadrzaj vodonika i ugljenika u gorivu predstavlja povoljan odnos za hemijsku reakciju sa kiseonikom iz vazduha. U kontaktu sa kiseonikom dolazi do hemijskih promena koje smanjuju kaloricnu moc goriva i stvaraju uslove za koroziju. Da bi se to sprecilo gorivu se dodaju oksidacioni inhibitori.

SADRZAJ SUMPORA

Sumpor i njegova jedinjenja kada sagorevaju stvaraju sumpordioksid. On sa vlagom iz vazduha stvara jedinjenje koje deluje krajnje korozivno na izduvni sistem. Da bi se smanjio stetan uticaj sumpora na najmanju mogucu meru, maksimalni sadrzaj sumpora u gorivu ne sme iznositi vise od 0,001%.

PROCES SAGOREVANJA

Sagorevanje smese goriva i vazduha je kontrolisan proces gorenja i ne spada u eksploziju. Smesa koja ulazi u cilindar mesavina je benzinskih para i vazduha sa sledecim sadrzajem (tezinskim): 84,2% ugljenika, 15,8% vodonika, 78% azota, 21% kiseonika i 1% drugih gasova. Kada je proces sagorevanja kompletno zavrsen, vodonik se sjedinio sa kiseonikom dajuci vodenu paru, a ugljenik sa kiseonikom daje ugljen dioksid . Azot i ostali gasovi ne ucestvuju aktivno u procesu sagorevanja, ali uticu na parametre sagorevanja. Azot usporava proces sagorevanja, tj. bez azota sagorevanje bi bilo eksplozivno sa naglim povecanjem temperature i pritiska sto bi ogranicavalo dobijen korisni rad u OTO-vom kruznom ciklusu.

Na vreme trajanja procesa sagorevanja uticu: temperatura smese, stepen kompresije, zaostali sagoreli gasovi, broj obrtaja kolenastog vratila, broj svecica, oblik komore Za sagorevanje i dr.

BRZINA SAGOREVANJA

Kada normalni proces sagorevanja pocinje, sabijena smesa se pali varnicom sa svecice

sagorevajuci brzinom od 18 do 24 m/s, ostvarujuci postepeno povecanje temperature i rast pritiska u komori sagorevanja (kompresiona zapremina cilindra).

Maksimalni pritisak na kraju procesa sagorevanja ostvaruje se kada se kolenasto vratilo (radilica) nadje 8º do 10º iza polozaja koji odgovara polozaju gornje krajnje tacke klipa. S obzirom da je brzina klipa u tom polozaju mala, zapremina komore sagorevanja je jos minimalna.

Ukoliko bi se maksimalan pritisak ostvario pre gornjeg krajnjeg polozaja klipa motor bi imao tendenciju usporavanja.

Vece temperature smese pre pocetka sagorevanja, veci stepen kompresije i veci broj svecica povecavaju brzinu sagorevanja.

Veci procenat zaostalih sagorelih gasova smanjuje brzinu sagorevanja.Oblik kompresione komore u kojoj se vrsi sagorevanje utice takodje na brzinu sagorevanja, jer od njega zavisi rastojanje svecice do najudaljenije tacke u prostoru gde se nalazi smesa. Najoptimalniji oblik je sverni.

PROMENJIVOST TRENUTKA PALJENJA

Sagorevanje se desava u kratkom vremenskom intervalu i zavrsava se kada se kolenasto vratilo nadje 8º do 10º iza gornjeg krajnjeg polozaja klipa. Varnica sa svecice mora da upali smesu pre nego sto se klip nadje u gornjem krajnjem polozaju. Brzina sagorevanja je konstantna, ali je brzina klipa i brzina rotacije kolenastog vratila promenjiva. Zbog toga se mora, bez obzira na rezim rada motora, obezbediti da maksimalni pritisak ne dostigne svoju maksimalnu vrednost pre dolaska klipa u gornji krajnji polozaj.

Kako se brzina motora povecava, brzina sagorvanja i vreme potrebno za sagorevanje ostaju konstantni, ali se zbog povecanja brzine paljenje mora izvrsiti ranije da bi se maksimalni pritisak na kraju sagorevanja postigao 8º do 10º iza krajnjeg gornjeg polozaja.

PROMENJIVOST BRZINE SAGOREVANJA

Brzina sagorevanja se sporije menja, smesa ce sagorevati brze ako je smesa nesto bogatija ili se pritisak u cilindru povecava. Ako je to potrebno kod svih motora velikih snaga obezbediti nesto bogatiju smesu da bi sagorevanje bilo stabilnije.

Ako se povecava brzina sagorevanja to daje krace vreme sagorevanja smese pe je potrebno radi obezbedjivanja odgovarajuce snage motora prilagoditi trenutak paljenja smese. Alternativno se moze prihvatiti da trenutak paljenja ostane isti.

DETONATIVNO SAGOREVANJE

Detonativno sagorevanje nastaje posle paljenja smese i izaziva nestabilno sagorevanje. Za vreme normalnog sagorevanja plamen se prenosi uobicajenom brzinom ravnomerno i stabilno kroz smesu od glave ka klipu.

Znatno povecan pritisak i toplota koja se prenosi na smesu dovode je u stanje kada moze nastati njeno samozapaljivanje i eksplozija. Brzina sgorevanja povecava se do 300 m/s sa tendencijom daljeg povecavanja u zavisnosti od trenutnih uslova. U zavisnosti od uslova jedan deo smese moze normalno da sagori dok ostatak sagori brzinom eksplozije. Pri tome pritisak i temperatura dostizu znatne vrednosti. Zbog velike temperature sagorelih gasova ventili i ostali delovi motora zagrevaju se preko dozvoljenih granica.

Snaga motora opada jer se zbog visoke temperature smesa siri pa je sagorevanje slabije. Detonacija moze da dovede do prekida rada motora, loma klipova, prskanja cilindara, pregrevanja ventila i ostalih mehanickih ostecenja.

Karakteristicni znaci pojave detonacije su:

- metalni zvuk u cilindrima

- nagli porast temperature glave cilindra i ulja za podmazivanje

- trosenje sklopova motora i njegov neravnomeran rad

- pojava kolutova crnog dima na izduvnim cevima

Detonacija se cesto ne moze primetiti sve dok ne dodje do otkaza motora. Povratni pritisak sagorevanja izazvan brzim sagorevanjem smese pre nego sto klip dodje u gornji krajnji polozaj moze zaustaviti motor ili znatno smanjiti njegovu snagu.

UZROCI DETONACIJE

Uzroci nastajanja detonacije mogu biti veoma razliciti. Svako zagrevanje smese pre procesa sagorevanja stvara povoljne uslove za nastajanje detonativnog sagorevanja. Do tog zagrevanja moze doci usled kompresije vazduha u kompresoru i sl.

Konstrukcijske mere koje mogu smanjiti mogucnost nastajanja detonativnog sagorevanja su: konstrukcija kompaktnije kompresione komore kojom se smanjuje put prostiranja plamena i ugradnja po dve svecice u svaki cilindar.

Na sprecavanje pojave detonacije moze se uticati i primenom odgovarajuceg radnog rezima motora. Na primer i pre svega manjim gasom kako bi se smanjio pritisak punjenja.

Detonativno sagorevanje moze nastati zbog jednog ili konbinacije sledecih uslova:

a) Sastav smese. Veca kolicina goriva pri datoj kolicini vazduha za vece snage smanjuje mogucnost pojave detonacije. Ako je snaga motora veca onda smesa mora biti bogatija.

:dance2: Visoka temperatura smese. Svako prekomerno povecanje temperature ili pritiska smese pre paljenja pogoduje pojavi detonacije.

c) Trenutak paljenja smese. Ako je svecica udaljena ili je paljenje ranije, stvaraju se uslovi za pojavu detonacije. ranije paljenje moze uslediti ako u kompresionoj komori u kojoj se vrsi sagorevanje postoje topla mesta. Topla mesta najcesce nastaju zbog talozenja produkata sagorevanja negde u kompresionoj komori i sastoje se od ugljenika i njegovih jedinjenja. U toku rada motora ona se usijaju do visokih temperatura.

d) Hladjenja. Ako su zidovi kompresione komore prekriveni sa sagorelim ugljenikom, to stvara lokalne uslove za stvaranje vrlo visokih temperatura jer se natalozeni ugljenik (garez) usija i odrzava visoke temperature. Efikasnije hladjenje smanjuje temperature delova motora pa i toplih mesta.

e) Konstrukcija glave cilindra. Vece vreme potrebno da plameni front prodje kroz kompresionu komoru i vece temperature smese u cilindru su uslovi za nastajanje detonacije. Konstrukcija kompresione komore moze uticati: na njenu velicinu, mesto svecica, polozaj ventila, stepen kompresije i efektivnije sagorevanje.

f) Kvalitet goriva. Kvalitetom goriva moze se mnogo uticati na smanjivanje mogucnosti pojave detonativnog sagorevanja.

KVALITETA GORIVA

Jedan od najlaksih nacina za sprecavanje detonativnog sagorevanja je obezbedjivanje kvalitetnog goriva. Postoje dva hemijski cista goriva , Izo-Oktan i Normal-Heptan koja se koriste kao referentna goriva pri odredjivanju anti detonacionih karakteristika u laboratorijskim uslovima.

Izo-Oktan ima veoma dobre karakteristike sagorevanja i malu tendenciju ka detonativnom sagorevanju kada se mesa sa vazduhom i pali na visokim temperaturama. Njegova otpornost ka detonaciji oznacava se brojem 100.

Normal-Heptan je veoma sklon detonativnom sagorevanju i njegova otpornost ka detoaciji obelezava se sa 0.

Karakteristike sagorevanja odnosno otpornost na detonativno sagorevanje bilo kog goriva se uporedjuju sa karakteristikama ovih repernih goriva. Uporedjenje se vrsi pri standardnim uslovima u specijalnom jednocilindarskom motoru.

Na primer ako se ispitivano gorivo ponasa kao mesavina 95% izo-oktana i 5% normal-heptana onda to gorivo ima oktanski broj 95. [to je oktanski broj veci, veca je otpornost goriva ka detonativnom sagorevanju.

Test se obavlja sa mesavinom koja ima najvecu sklonost ka detonativnom sagorevanju. To se ostvaruje pri ekonomicnoj smesi koja se koristi na optimalnim obrtajima

ADITIVI GORIVA

Detonativno sagorevanje se moze spreciti dodavanjem malih kolicina aditiva. Najcesce se koriste:

- Tetra Ethyl ; ovaj aditiv redukuje raspodelu peroksida koji pogoduju eksplozivnom

sagorevanju gasova. Losa osobina ovog aditiva je sto stvara jedinjenja koja vrlo ko-

rozivno deluju na ventile,njihova "sedista" i elektrode svecica

- Ethylene Di-bromide; menja reakciju sagorevanja goriva.

UTICAJ OKTANSKOG BROJA NA ANTIDETONATIVNA SVOJSTVA GORIVA

Bolji kvalitet goriva obezbedjuje:

a) Povecanje stepena kompresije sa povecanjem termickog koeficjenta korisnosti, bolje

iskoriscavanje goriva i povecanje snage motora.

:dance2: Povecanje pritiska punjenja i znatno povecanje snage motora narocito pri koriscenju

kompresora.

Izlazna snaga motora direktno je proporcionalna tezini smese koja sagoreva u jedinici vremena, izazivajuci i povecanje pritiska punjenja.

ZNACI JEDINO NA STA MOZETE DA UTICETE UNAPRED I GENERALNO JE DA KORISTITE KVALITETNO GORIVO ILI DA NE BEZITE OD EVENTUALNE UPOTREBE ADITIVA KOJI SE MOGU NACI ZA POVECANJE OKTANSKOG BROJA

[marko13 0]

Super si ti to napisala. Reci mi samo pise li tu negde kada ce gorivo da pojeftini. :dance2:

[tesa 0]

Super si ti to napisala. Reci mi samo pise li tu negde kada ce gorivo da pojeftini. :dance2:

Ја сам мушко, не неко нарочито, али бар по овим спољњим манифестацијама. а одговор на питање знаш и сам(а).

[ugi 0]

neko se ovde posteno zbunio, a gorivo ce opet poskupeti, verovatno. dobar tekst, krajnje poucan.